Istina, naslov zvuči pomalo preteće. Nije mi cilj da plašim čitaoce, ali ako se nešto ne naglasi malo drastičnije, neće ni biti primećeno. Postali smo majstori u ignorisanju svojih životnih problema, a kada dođe do toga da nas psihijatrija vraća u kolosek, pitamo se zašto nismo upozoreni na vreme. 

Kuliranje

psihijatrija

Jedan moderan način “rešavanja” problema zove se – kuliranje. Kuliranje problema je ignorisanje problema. To je prihvatanje da problem postoji, i prihvatanje da se živi sa njim. Podsvesno znamo da nas problem stalno “gricka”, ali nije strašno. Ne boli previše pa teramo dalje. Problemi su sastavni deo života, mora nešto da fali.

To je kao da imamo krpelja, i rešimo da ga ignorišemo. Ujed ne boli kao u slučaju pčele, krpelj nema kapacitet da nam isisa svu krv odjednom, tako da nije strašno. Znamo da to može da se zakomplikuje ali – valjda neće. Ne zakomplikuje se to kod svakoga, i nismo valjda baš mi toliki baksuzi. I tako idemo dalje noseći na sebi taj problem, u nadi da se neće uvećati.

 

Opadajuća spirala

Međutim ignorisanje problema vremenom razvija ignorantski karakter, i tu se krije najveća zamka. Od momenta kada rešimo da ignorišemo nastajanje novih problema, oni počinju da se gomilaju. I to je prirodno: sa kog god aspekta života da povučemo pažnju, postaće problematičan pre ili kasnije.

Činjenica je da savremen život nema jednostavnost kakvu je imao život pre trideset godina, ili život na selu. Takođe, činjenica je da prenatrpanost problemima dovodi do toga da počnemo da ih ignorišemo. Međutim, vremenom se ignorisani problemi toliko nagomilaju, da jednostavno “puknemo”. Previše informacija, previše stvari da se reši, a premalo strpljenja. I onda sve što smo bacili pod tepih izbije na površinu odjednom, i jedino što nas u tom trenutku može smiriti su sedativi. Zahvaljujući njima dobijamo podršku u daljem kuliranju problema.

 

Faktor vremena

Pristup koji se zagovara u koučingu je: raščišćavati stvari na vreme. “Nemam vremena” – nije opravdanje. Što je veća frka, veća je potreba da se stvari raščiste i ubace u neki red. Popisivanje ciljeva, i koraka za njihovo ostvarenje – štedi vreme. Popisivanje problema, i koraka njihovog rešavanja – štedi vreme. Ko nema vremena da uradi to, upravo to treba pod hitno da uradi, da bi stvorio dodatno vreme. Stvari funkcionišu brže i bolje kada su organizovane.

psihijatrijaSindrom “spontanosti”, koji je zahvatio veliki broj ljudi, predstavlja glupost koja mnogo košta. Naravno, treba biti spontan kada smo na zabavi sa društvom ili sa voljenom osobom – kada je jedini cilj uživanje. Ali veći deo dnevnih aktivnosti podrazumeva dobru organizaciju i čvrsto pridržavanje koraka – ako želimo rezultate.

Stoga je koučing, grubo rečeno, neprijatelj spontanosti. Dobar kouč će odvikavati klijenta od preterane fluidnosti u životu, od načina razmišljanja koji sve relativizuje, i od umetničkog pristupa tamo gde je potreban sistematski pristup. Ne radi se o tome da je koučing rigidan. Radi se samo o tome da, kada imate osobu koja je lucidna, fluidna, i koja pliva kroz život “prepuštena energiji univerzuma”, obično ćete pažljivijom procenom naći nekoga ko finansira takvu osobu. Ili je nasledila bogatstvo, ili ima neki izvor finansija za koji ne mora da radi klasičan posao, i tada taj izvor finansira tu njenu spontanost. Uostalom, pokušajte živeti spontano i bez plana nekoliko meseci, pa ćete uvideti koliko to košta, i kuda to vodi ako nemate dovljno novca da to finansirate.

Naći pravu meru između krutosti i fleksibilnosti nije uvek lako, a dobra pomoć po tom pitanju može biti sjajna knjiga Isaka Adižesa – Adižes o ličnom razvoju.

Naslov ovog teksta nije usmeren protiv psihijatrije kao struke. Kada je neophodna, onda drugog izbora nema. Ali je bolje da ne postane neophodna. U tom smislu, koučing predstavlja dobru preventivu.

 

Nebojša Kostić

trener ličnog razvoja